Hlor u ishrani: Hrana bogata hlorom

Kakvu funkciju ima hlor u našem organizmu i kako utiče na naše zdravlje. Pročitajte u kojim prehrambenim proizvodima se nalazi hlor. Šta se dešava ukoliko se pojavi nedostatak hlora u organizmu, koja je dnevna doza hlora.

Izvor hlora

Pravilnom prehranom dnevno se unosi 4-10 g hlora, uglavnom preko kuhinjske soli. Hlor se nalazi i u: produkti mora, masline, produkti životinjskog porekla.
Funkcija hlora
Ljudski organizam sadrži 70-90 g hlora. Zajedno s natrijumom važni su za održavanje osmolarnosti i volumena venćelijske tečnosti, i održavanje acidobazne ravnoteže. Ioni hlora učestvuju u stvaranju želudačne kiseline.
Nedostatak hlora
Nedostatak može nastati usled bolesti koje izazivaju konstantne dijareje, povraćanja ili znojenja, što zauzvrat može dovesti do metaboličke alkaloze (telesne tečnosti postanu alkalne). Metabolička alkaloza ispoljava sledeće simptome: slabost mišića, grčeve, nizak krvni pritisak, srčane aritmije, hipoventilaciju, i sniženje jonizovanog kalcijuma sa parestezijama i tetanijom. Stanje kada je nivo hlora u organizmu abnormalno niži od 97 mEq/L nazivamo hipohloridija.
Toksičnost hlorom
Unos velikih količina natrijevog hlorida, može izazvati hipokalemiju i acidozu, može nastupiti hipernatremija i gubitak bikarbonatnog iona. Kroz normalnu ishranu izuzetno je teško predozirati se hlorom. Čak šta više, svi unosimo hlora više nego što nam je potrebno. Previsok unos hlora uzrokuje zadržavanje vode u organizmu, visok krvni pritisak, a postoje istraživanja koja ukazuju da previsok unos hlora tokom dužeg vremena potpomaže nastanak raka i ateroskleroze. Stanje kada je nivo hlora u organizmu abnormalno viši od 107 mEq/L, nazivamo hiperhloridija.
Doza hlora
Preporučeni dnevni unos za zdravu osobu je 750 mg. U dozi od 1,4 mg/d diže krvni pritisak.
Biohemija i uloga
– Glavni anorganski anjon ekstracelularne tečnosti. Ima važnu ulogu u održavanju acidobazne ravnoteže i ako nema pufersko dejstvo. Ukoliko se hlorid gubi nastaje alkaloza, a ukoliko se zadržava nastaje acidoza. Sa natrijumom učestvuje u kontroli osmolarnosti telesnih tečnosti.

– Visoke koncentracije hlora nalaze se u sekretu gastrointestinalnog trakta i u cerebrospinalnom likvoru. Želudačni sok ima 0,25 – 0, 5% HCl (0,1 – 0,2 mol/l HCl), a što odgovara pH 1 – 1,5. Hlorovodonična kiselina stvara se od jona hlora iz krvi u obložnim ćelijama žlezda fundusa želuca. Delom je slobodna (normalno 20 – 40 stepeni aciditeta), a delom je vezana za belančevine želudačnog soka, tako da ukupna kiselost normalno iznosi 40 – 60 stepeni aciditeta.

– Hlorisana voda uništava vitamin E, a uništava i crevne bakterije.

– U slučaju povećanog izlučivanja natrijuma i hlor se paralelno izlučuje putem bubrega.

– Hlor se gubi povraćanjem naročito kod pilorične ili duodenalne opstrukcije. Dolazi do manjka hlora i porasta bikarbonata, što se naziva hipohloremička alkaloza.

– Smanjen je u slučaju: povraćanja, proliva, gastrointestinalne sukcije, insuficijencije bubrega (kod nedostatka soli), diuretici (preterano), hronična respiratorna acidoza (emfizem), dijabetička acidoza, znojenje, insuficijencija nadbubrega (gubitak NaCl), Cushing- ov sindrom- hiperadrenokorticizma (hronični gubitak kalijuma), metabolička alkaloza (unos NaHCO3) i manjak kalijuma.

– Povišen je u slučaju: bubrežne insuficijencije (ukoliko unos hlora premašuje izlučivanje), nefroze (ponekad), renalne tubularne acidoze, hiperparatireoidizma (ponekad), ureterosigmoidne anastomoze, dehidratacije i preterane primene slanog rastvora.