Mala Mlečika – Epilobium parviflorum je prirodni lek za prostatu i bešiku

M A L A (SITNOCVETNA) M L E Č I K A (Epilobium parviflorum)

Mlečika, koja doskora nije bila opštepoznata kao lekovita biljka i nije bila pominjana ni u jednoj od postojećih knjiga o lekovitom bilju krenula u pobednički pohod kao lekovita biljka protiv oboljenja prostate. Za veoma kratko vreme postala je poznata u celoj Evropi, pa i izvan nje, u velikoj meri zahvaljujući tome što je pomogla mnogim ljudima koji su patili od navedenih oboljenja. U poslednje vreme ova biljka se pojavljuje u knjigama o lekovitom bilju i u stručnim časopisima.
Zbog velikog broja vrsta ove biljke, nastupila je određena nesigurnost. Među lekovite spadaju: rozacrvena mlečika (Epilobium roseum), sitnocvetna ili mala mlečika (Epilobium parviflorum), planinska mlečika (ErMođšt top1apit), tamnozelena mlečika (Epilobium obscurum), mlečika sa kopljastim listom (Epilobium lanceolatum), brdska mlečika (Epilobium collinum), peščarska mlečika (Epilobium fleischeri), močvarska mlečika (Epilobium palustre) i alpska mlečika (Epilobium anagallidifolium).

Sve lekovite mlečike se mogu prepoznati po tome što su im cvetovi sitni i crvenkaste, bledoroza ili gotovo bele boje. Smešteni su na duguljastim uskim semenim mahunama nalik na zakivke, iz kojih, kada se raspuknu, vrcaju semenke obrasle belim vunastim dlačicama. Interesantno je da je u Tirolu mlečika poznata kao “ženska kosa”.

Od navedenih lekovitih vrsta skupljaju se svi delovi biljke, dakle stabljika sa listovima i cvetovima, pri čemu se mora paziti da se bere iz sredine – uostalom može lako da se lomi – kako bi ponovo mogla da tera bočne izdanke. Biljke se režu sveže. Čak ni kod težih oboljenja ne sme se piti više od dve šolje čaja dnevno; jedna šolja ujutro, natašte, i jedna uveče. To, međutim, ne znači da čovek ne treba da ode kod lekara. U svakom slučaju, bolesnik koji je oboleo od neke teške bolesti mora za savet da se obrati lekaru.
Ne smete skupljati dve vrste mlečike koje se inače sa ostalim vrstama koje imaju sitne cvetove ne mogu lako pobrkati. To su mlečika sa oštrim dlačicama (Epilobium hirsutum) i šumska mlečika (Epilobium angustifolium). U prve su cvetovi veličine nokta na palcu, i jarkocrvene boje. Često se može naći u obliku cvetnog bokora visokog do 150 cm u i na plitkim vodama; stabljika i listovi su mesnati, na naličju lako obrasli dlačicama.

– Šumska mlečika, u narodu zvana i krvava mlečika i nemanovo zelje, visoka je do 150 cm i raste na šumskim proplancima, na ivicama šuma, na ogolelim padinama i na padinama gde raste malina. Veliki purpurnocrveni cvetovi skupljeni su u rastresiti grozd kupastog oblika, a uspravna stabljika je takođe crvena. U vreme cvetanja, mnoštvo cvetova ove mlečike, koja inače raste veoma bujno, naoko izgleda kao vatrenocrvena površina. Njeno narodno ime “nemanovo zelje” jasno ukazuje na to da se ne sme upotrebljavati kod oboljenja prostate.
Mnogi kojima je prostata obolela mogu da ozdrave pomoću male mlečike, pa čak i da izbegnu operaciju. A ako je ona već izvršena, čaj od mlečike će otkloniti žarenje i druge postoperativne tegobe. U svakom slučaju, međutim, pacijent mora da konsultuje lekara.


NAČIN UPOTREBE MLEČIKE

Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi daodstoji kratko vreme. Dnevno treba piti samo dve šolje, ujutro natašte i uveče, pola sata pre večere.