Snaga bilja – Maslačak – biljka za veliko spremanje organizma

MASLAČAK (Taraxacum officinale)

U narodu se maslačak zove još: vetrokaz, žućanica, milosavka, mlečac, popino guvno i talijanska salata. Smatra se dosadnim korovom na travnatim površinama, ali za bolesnog čoveka predstavlja iznad svega dragocenu lekovitu biljku. Cveta u aprilu i maju na svim padinama, livadama i travnatim površinama i pravi je cvetni tepih koji nas svake godine iznova oduševljava. Maslačak ne raste samo na veoma vlažnim mestima.

Odlikuju ga dve važne osobine: pomaže kod oboljenja žuči i jetre.

Listovi maslačka se skupljaju pre nego što on procveta, koren u proleće ili u jesen, a stabljike u vreme cvetanja biljke. Svi njegovi delovi su lekoviti. Sama sebi sam uvela običaj da odmah u proleće celu biljku koristim na trpezi kao salatu ili da za večeru napravim salatu od maslačka mešajući ga s krompirom. Njime garniram i polutvrdo obarena jaja. Danas znam da sveže stabljike maslačka, ako se dnevno pojede pet do šest sirovih, brzo donose olakšanje kod hronične upale jetre (kod žestokih bolova do ispod desne lopatice). Pomažu i kod šećerne bolesti. Dijabetičari bi trebalo dnevno da pojedu do deset stabljika maslačka, i to sve vreme dok on cveta. Stabljike se peru zajedno sa cvetovima, a potom se cvetovi otklone a stabljika polako žvaće. U početku pomalo gorkog ukusa, hrskava je i sočna i jede se kao list salate. Bolešljivi ljudi, koji su stalno potišteni i umorni, trebalo bi da sprovedu 14-dnevnu kuru sa svežim stabljikama maslačka. Biće iznenađeni izvanrednim dejstvom. Stabljike pomažu i kod drugih tegoba. Otklanjaju svrab kože, lišajeve i osipe, popravljaju sastav želudačnog soka a želudac čiste od svakojakih štetnih materija. Sveže stabljike mogu bezbolno da rastvore kamen u žuči, te podstiču rad jetre i žuči. Osim mineralnih soli, u maslačku se kriju i važne lekovite i gradivne materije koje su veoma bitne u lečenju poremećaja metabolizma. Zbog svog dejstva pročišćavanja krvi pomaže kod gihta i reume; otok žlezda se povlači ako se tri do četiri nedelje drži kura sa svežim stabljikama. Maslačak se uspešno primenjuje i kod žutice i oboljenja slezine.

Koren maslačka, ako se jede svež ili se osušen upotrebi za čaj, pročišćava krv, podstiče varenje, izaziva znojenje i deluje diuretički i osvežavajuće. Pošto od njega krv postaje tečnija (manje viskozna,prim.red), smatra se odličnim sredstvom protiv guste krvi /8/. U svim knjigama o lekovitom bilju govori se o čaju od korena maslačka koji su žene nekada koristile za negu svoje lepote. One su njime prale oči i lice i “verovale da time postižu lepotu lica”. Maslačak spada među lekovite biljke koje ne miruju ni zimi a teraju izdanke i uhladnim godišnjim dobima.
Svakoga proleća napravim za sebe sirup od cveta maslačka, koji je veoma prijatnog ukusa a istovremeno je veoma zdrav. Svoje božićne kolače pripremam samo sa ovim sirupom.
Dve pune pregršti cvetova maslačka stave se u hladnu vodu koju postepeno treba zagrevati dok ne provri. Tada se sud skloni sa vatre i ostavi da stoji preko noći. Sledećeg dana voda se procedi kroz sito a cvetovi rukama dodatno izgnječe. U ovaj sok se umeša kilogram nerafinisanog šećera i pola limuna isečenog na kriške (ako je prskan, onda bez kore). Više limuna bi sok činilo previše kiselim. Sud se, nepoklopljen, stavi na vatru. Da bi se zadržali svi vitamini, vatra ne treba da je jaka. Tako će tečnost da isparava bez kuvanja. Masu ostaviti da se ohladi jednom ili dvaput kako bi se postigla prava gustina sirupa. On ne sme da bude previše gust jer bi se posle dužeg vremena kristalizovao, ali ni previše redak jer bi tada počeo da se kiseli.
Sirup mora da bude optimalno gust kako bi bio ukusan kada se namaže na zemičku ili na hleb sa maslacem.

Ova dragocena lekovita biljka zauzima važno mesto u narodnoj medicini. Nažalost, najveći deo stanovništva nije svestan toga, nego, naprotiv, maslačak smatra korovom.


NAČINI UPOTREBE MASLAČKA

Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika korena stavi se u četvrt litre hladne vode, a sledećeg dana se greje do ključanja, i procedi. Ovu količinu čaja treba piti pola sata pre i pola sata posle doručka, gutljaj po gutljaj.
Salata: priprema se od svežih listova i svežih korenova.
Stabljike: dobro sažvakati i pojesti 5 do 10 sirovih stabljika dnevno.