Špargla, vitaminska “bomba”, čini čuda

Špargla, vitaminska “bomba”, retko povrće u našim baštama

Lekovita priroda – špargla obiluje vitaminima C, B, E, A, sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, cink, jod. Jača imunitet i nervni sistem, poboljšava rad srca i bubrega, melem je za želudac.

Ukusna i lekovita špargla (Asparagus officinalis)

Ukusna i lekovita špargla (Asparagus officinalis) se u Srbiji smatra delikatesnom namirnicom, malo je ima u ponudi i cena joj je visoka. Iako može da se nađe u svako doba godine, najbolja je u proleće kada se pojave izdanci beličaste boje, sladunjavog je mirisa i ukusa. Poslednjih godina je kod nas naročito popularna jer istraživanja pokazuju da je izuzetno blagotvorna za organizam.

Gajili su je Stari Rimljani, a za njena lekovita dejstva su znali i Stari Egipćani. U srednjem veku je bila važan deo arapske kuhinje, kada su je Francuzi doneli u svoju zemlju i od tada je neizostavna u mediteranskoj kuhinji.

Ima dosta vitamina i minerala

Vrednost špargle leži u obilju vitamina i minerala. Najviše ima kalijuma, fosfora, sumpora, kalcijuma i magnezijuma, a bogata je i gvožđem, bakrom, cinkom, fluorom, jodom. Od vitamina ima najviše C i gotovo sve vitamine B grupe, kao i provitamin A.

Povoljno utiče na rad srca 

Sadrži i asparagin, sastojak koji povoljno utiče na rad srca i bubrega, a savršen je i diuretik. Deluje protiv zatvora, a preporučuje se anemičnim i malaksalim osobama, dijabetičarima, rekonvalescentima. U tradicionalnoj medicini koristi se i kao oblog protiv ekcema.


Fenomenalna je za trudnice

Naročito se preporučuje trudnicama jer sadrži obilje folne kiseline. Dnevna doza folne kiseline za odrasle je 400 mg, a za trudnice 600, a potrebna količina špargle se određuje tako što se zna da pet vrhova sadrži 110 mg folne kiseline. Bogata je i inulinom, probiotikom koji podstiče razvoj dobrih, probiotičkih bakterija, a neutrališe delovanje patogenih koje se nalaze u crevima. Stari narodi su je smatrali dobrim afrodizijakom jer sadrži obilje vitamina E, koji je ključan za plodnost jer stimuliše proizvodnju seksualnih hormona.


Špargla kao deuretik

Posebno je efikasan diuretik za osobe koje imaju problem sa izbacivanjem tečnosti iz organizma i obolele od gihta i reume. Kada se jede u većoj količini, urin dobija jak i neprijatan miris, koji izaziva neopravdani strah jer je to znak da se iz organizma izlučuju otrovne materije. Ipak, bolesnicima sa akutnom upalom zglobova, mokraćnih puteva i prostate se ova namirnica izričito zabranjuje. Nije pogodna ni za nervozne i one koji pate od nesanice.

Zahvalna je za kuvanje i konzerviranje

Može da se jede kuvana ili konzervirana. Od nje se prave supe, salate i variva. Spoljašnji slojevi špargle imaju najviše vitamina i mineralnih soli, pa prilikom pripreme ne bi trebalo da se ljušte. Kuva se po jedinstvenom principu, vezana u snop i obavezno poklapa, najbolje u ekspres loncu koji se hermetički zatvara. Ovako spremljena je veoma ukusna, a hranljivost je gotovo u potpunosti očuvana. Ako je špargla postala drvenasta, može da se stavi u čorbu od povrća, tako se dobija pravi melem za osetljiv želudac.

Dobra je za dijetu

Kao niskokalorično povrće, preporučuje se u dijetama, za dobar stas, ali i raspoloženje. Naime, najnovije studije su pokazale da špargla u mozgu aktivira hormon sreće i mami osmeh na lice. Takođe, poboljšava koncentraciju i jača nervni sistem i imunitet. Uz nju se pije isključivo belo vino, savetuje bečki profesor Hademar Bankhofer, koji ističe da sastojak crnog vina tanin blokira delovanje vitamina B1, kojim ovo povrće obiluje i neophodno je za nervni sistem.

Pogledajte kako se uzgaja špargla

Kako da napravite omlet sa šparglom pogledajte u sledećem video snimku