Sremuš – moćan lek koji brzo čisti organizam

S R E M U Š, MEDVEĐI LUK (Allium ursinum)

Svako proleće donosi novu nadu u sunce i u toplotu. Ponovo se osećamo veseli i poletni, radujemo se prvom zelenilu i razdraganom cvrkutu ptica, a svim srcem sve to osećamo kao blagonakloni dar našeg Stvoritelja. S novom zelenom raskoši trebalo bi da započnemo prolećnu kuru pročišćavanja creva kao i celog organizma koja će nas osvežiti, a zdravlje pospešiti.

Pre svih je sremuš, poznat i pod nazivima cremoš, sremuž, sremuša i sremuža, medveđi luk, divlji luk, jedan od prvih vesnika proleća. Sjajni zeleni listovi kopljastog oblika, nalik na listove đurđevka, rastu iz duguljaste lukovice obavijene belom providnom ljuskom. Glatka svetlozelena stabljika sa okruglom belom cvasti dugačka je do 30 cm. Sremuš raste na vlažnim livadama bogatim humusom, zatim na senovitim vlažnim plodnim ravnicama, ispod žbunova i u listopadnim i planinskimšumama. Njagov prodorni miris belog luka oseti se i pre nego što se biljka ugleda. Zbog ovog mirisa se zove i divljim belim lukom i nikako ne može da se pobrka sa đurđevkom ili sa otrovnim mrazovcem iako su im listovi slični.Već u rano proleće su mnoge vlažne šume pokrivene svežim zelenim listovima sremuša.Oni iz tla inače izrastaju u aprilu i maju, a ponekad i ranije. Cvetovi mogu da se vide tek sredinom maja i u junu. U sremušu se krije velika lekovita moć, a priča se da ga i medvedi traže kada se probude iz zimskog sna da bi njime očistili želudac, creva i krv, pa je jedno od narodnih imena ove biljke i “medveđi luk” (isto je značenje i njegovog naziva na latinskom, prim. prev.). Sremuš ima bitne osobine našeg belog luka, samo je mnogo lekovitiji. Zato je naročito pogodan za pročišćavanje creva u proleće i pomaže kod nekih hroničnih oboljenja kože.
Pošto sušenjem listovi gube lekovitost, za prolećnu kuru pročišćavanja creva i celog organizma koriste se u svežem stanju. Sitno naseckani, stavljaju se na hleb namazan maslacem, dodaju kao začin (nekuvan) čorbama i supama, krompiru, knedlama i drugom jelu koja inače začinjavamo peršunom i time ih činimo ukusnijim.

Listovi sremuša se mogu pripremiti i kao spanać ili kao salata. Pošto im je u većim količinama ukus ljut, trebalo bi ih prilikom pripremanja variva pomešati sa listovima koprive. Mlade listove valja skupljati u aprilu i maju, dakle pre nego što biljka procveta, a lukovice u kasno leto i u jesen. Lukovica sremuša može da se koristi isto kao što se koristi beli luk. Osobe sa osetljivim želucem isečene listove i lukovice sremuša treba da preliju toplimmlekom i da ih u njemu ostave dva do tri sata te da dobijenu tečnost piju gutljaj po gutljaj. Da biste sremuš imali u kući tokom cele godine, pripremite ga u obliku alkoholne esencije (vidi načine pripremanja). U malo vode stavite 10 do 12 kapi esencije sremuša i ovu tečnost pijte svakoga dana jer ona izvanredno podstiče proces pamćenja, sprečava nastanak ateroskleroze (zakrečavanja arterija) i otklanja mnoge druge tegobe.

Sremuš veoma povoljno deluje i na želudac i creva. Veoma je dobar kod akutnog i hroničnog proliva čak i onda kada ga prate stvaranje gasova i kolike, kao i kod crevnog zatvora do kojeg dolazi bilo zbog grčeva (spazma), bilo zbog njihove lenjosti. Posle upotrebe sremuša brzo nestaju i gliste, čak i one dečje. S poboljšanjem rada creva nestaju i tegobe koje se često javljaju kod starijih ljudi, ili kod onih koji jedu preko mere, a posledica su lenjih ili prepunjenih creva. Takođe nestaju srčane smetnje i nesanica koje potiču od lošeg varenja, kao i tegobe nastale zbog zakrečenja arterija ili visokog krvnog pritiska kao što su nesvestica, osećanje pritiska u glavi i gušenje. Pritisak postepeno pada.

Vino od sremuša je čudesan lek za sve starije ljude čija su pluća stalno puna sluzi (“šlajma”) i zbog toga imaju tegobe pri disanju. Čak i kod dugotrajnog upornog kašlja dolazi do izbacivanja sluzi a samim tim i do lakšeg disanja. Ovaj lek se toplo preporučuje i kod tuberkuloze pluća i vodene bolesti (edema), od kojih stari ljudi (s lošom cirkulacijom, prim. red.) često pate. Sveže upotrebljeni listovi čiste bubrege i bešiku te podstiču izbacivanje mokraće. Rane koje teško zarastaju bivaju brzo izlečene ako se premažu svežim sokom od sremuša. Dolazi do poboljšanja čak i kod oboljenja krvnih sudova srca. Sremuš se još uvek nedovoljno ceni kao sredstvo za pročišćavanje krvi koje je, pre svega, delotvorno kod hronično nečiste kože. Švajcarski lekar i travar paroh Kincle (Kunzle) posebno je hvalio ovu biljku: “Ona pročišćava celo telo, isteruje šljaku i zapečene materije koje donose bolest, krv čini zdravom, izbacuje i neutrališe otrove. Večito bolešljivi ljudi, oni sa kožnim lišajevima i bubuljičavim i perutavim licem, te skrofulozni i reumatični, trebalo bi da obožavaju sremuš kao da je od samoga zlata. Nijedna biljka na svetu nije tako delotvorna za čišćenje želuca, creva i krvi kao sremuš.

NAČINI UPOTREBE SREMUŠA

Kao začin: sveži listovi sremuša se iseckaju kao što se to čini sa vlašcem ili peršunovim lišćem pa se ovaj začin stavlja u supe i čorbe, umake, salate i jela od mesa, ili se njime pospe hleb.

Esencija od sremuša: sitno naseckanim listovima ili lukovicama rastresito se napuni boca do grlića a zatim se masa prelije rakijom od žita ili nekom drugom domaćom rakijom jačine 38-40%. Boca se 14 dana drži na suncu ili na toplom. Dnevno popiti 14 do 15 kapi sa malo vode.

Vino od sremuša: puna šaka sitno naseckanih listova se prokuva u četvrt litre belog vina, po ukusu zasladi medom ili sirupom i tokom dana pije polako, gutljaj po gutljaj.