ŽALFIJA (KADULJA) – prirodni antibiotik širokog spektra dejstva, leči mnoge bolesti!

Ž A L F I J A (Salvia officinalis)

Žalfija je poznata usnatica, koja se u narodu zove i kadulja, salvija, kaloper, kalaver i džiger-trava. Potiče iz južne Evrope i kod nas se gaji u bašti. Visoka je od 30 do 70 cm a ljubičasti cvetovi joj rastu iz pršljenova stabljike. Naspramni beličasti listovi obrasli sitnim gustim dlačicama imaju srebrnast odsjaj i šire specifičnu, pomalo oporu aromu. U bašti, žalfiju treba gajiti na sunčanom, od vetra zaštićenom mestu. Pošto je osetljiva na mraz, ja je zimi pokrivam jelovim granama.

Jedna druga vrsta, livadska žalfija (Salvia pratensis), raste na padinama, pašnjacima i livadama. Iz daleka se vide sjajni tamnoplavi do ljubičasti cvetovi, koji šire svoj prijatan miris etarskih ulja. Od livadske žalfije upotrebljava se cvet, uglavnom samo za ispiranje grla, ili za proizvodnju sirćeta – ono se dobija tako što se u prirodno sirće stavi puna šaka cvetova – koje se utrljava u kožu bolesnika koji dugo leži, jer prija i osvežava. Listovi se skupljaju u maju i junu, pre cvetanja biljke. Pošto se etarska ulja ove biljke razvijaju za sunčanih i suvih dana, listovi se skupljaju samo na suncu, najbolje u podne, te suše u hladu. Gajena, odnosno baštenska žalfija je mnogo lekovitija od livadske i njome ću se detaljnije pozabaviti. Kao lekovita biljka, žalfija je bila mnogo slavljena još kod naših predaka.

Samo ime biljke govori o tome koliko su je ljudi odvajkada cenili kao lekovitu – na latinskom njen naziv dolazi od “salvare” što znači lečiti, ozdraviti. Koliko je žalfija nekada bila slavljena, možemo saznati iz jedne stare lepe knjige o lekovitom bilju: “Kad je sveta Majka Božja sa malim Isusom morala da pobegne od Heroda, molila je sve cveće u polju da joj pomogne ali nijedno joj nije pružilo zaklon. Onda se obratila žalfiji i, gle, tu je našla utočište. Pod zaštitu njenih gustih listova sakrila se, sa malim detetom, od Herodovih pandura. Oni su prošli, ali je nisu videli. Pošto je opasnost prošla, Majka Božja je izašla iz zaklona i s puno ljubavi rekla žalfiji: “Od sada pa do večnosti bićeš omiljeno cveće čoveka. Dajem ti snagu da lečiš od svake bolesti; spasavaj ljude od smrti kao što si spasla mene.” Od tada, ova biljčica stalno raste da bi lečila ljude i pomagala im. – Kada neko godinama ima iskustva s lekovitim biljkama i često se u teškim slučajevima obraća za pomoć dragoj Bogorodici, iz dubine duše i s iskrenom verom oseća da se njene spokojne ruke šire nad našim lekovitim biljem.
Kada se češće pije čaj od žalfije, jača ceo organizam; njime se štitimo od moždanog udara, a njegovo dejstvo je veoma povoljno kod oduzetosti. Uz lavandu, žalfija je jedina lekovita biljka koja pomaže kod noćnog znojenja; ona leči bolest koja je uzrok noćnom znojenju i svojom snagom oživljavanja otklanja veliku slabost koja ide podruku sa njim. Mnogi lekari su priznali da žalfija ima dobre osobine, pa je s velikim uspehom koriste u lečenju grčeva, oboljenja kičme i bolesti žlezda, a i drhtanja udova. Kada je reč o navedenim bolestima, tokom dana treba piti dve šolje čaja, i to u gutljajima. Čaj veoma pozitivno utiče i na bolesnu jetru, otklanja nadutost i sve tegobe koje su u vezi sa poremećenim radom jetre. Pročišćava krv, od sluzi oslobađa disajne organe i želudac, podstiče apetit i leči poremećaj creva i proliv. Izgnječen list žalfije stavlja se na mesto ujeda insekta.
Za spoljnu upotrebu, čaj od žalfije se koristi kod svih upala krajnika i grla, kod gnojnih žarišta zuba, upala ždrela i usne šupljine. Kod mnoge dece i odraslih operacija krajnika bila bi izlišna da su blagovremeno koristili žalfiju. Kada nema krajnika, koji kao policajci organizma zadržavaju i neutrališu otrovne materije, one dolaze u direktnu vezu sa bubrezima.
Čaj od žalfije pomaže i kod krvarenja iz desni, klimavih zuba, paradentoze i plikova na desni. Upotrebljava se za ispiranje i grgotanje, ili se njime nakvasi vata koja se potom upotrebljava kao oblog.

Jednom godišnje bi osobe koje pate od nervne slabosti i žene koje imaju neku žensku bolest trebalo da primene sedeću kupku od žalfije. Pored toga što se žalfija uspešno upotrebljava kao lekovita biljka, ne treba je zaboraviti ni kao prijatnu začinsku biljku. U veoma malim količinama, slično kao timijan i čubar, dodaje se masnim jelima i svinjskom, guščijem i ćurećem pečenju. I divljač će biti ukusnija ako se začini listićem žalfije. Kada je reč o začinjavanju sireva ili o umacima, iz zdravstvenih razloga bi trebalo misliti na žalfiju. U nekim krajevima je običaj da se peku kolači sa žalfijom. Slično kao kod anisa, testu za kolače se dodaje izmrvljeni list žalfije.


NAČINI UPOTREBE ŽALFIJE

Čaj: jedna mala kašika prelije se sa četvrt litre ključale vode i ostavi da malo odstoji.
Sirće od žalfije: boca se do grlića rastresito napuni cvetovima livadske žalfije i prelije prirodnim sirćetom; nivo sirćeta treba da bude iznad nivoa biljke. Bocu 14 dana ostaviti na suncu ili na toplom mestu.
Sedeća kupka: dve pune pregršti listova stave se u hladnu vodu i ostave preko noći. Sledećeg dana sve se greje do ključanja i dodaje vodi za kupanje.