Kategorija: Voće

Voće je zbirni pojam za sve jestive plodove kultivisanih ili divljih biljaka, ali i nekih vrsta koštunjavih plodova kao što su bademi ili orasi. Voće koje uspeva u južnim i tropskim krajevima nazivamo južnim voćem.

Sve voće odlikuje se velikim sadržajem soka, dobrim ukusom i lakom svarljivošću, ali budući da sadrži mnogo vode, njegova hranjiva vrednost je minimalna. Ipak, voće je veoma važno za ljudsku ishranu, jer je bogato vitaminima, mineralnim supstancama, šećerom i voćnim kiselinama. Belančevina i masti ima u većim količinama samo u košticama voća.

Uopšteno, voće se deli na:

koštuničavo voće: kajsije, trešnje, višnje, šljive, breskve…
jezgričavo voće: jabuke, kruške, dunje…
jagodičasto voće: jagode, kupine, ribizle, maline, grožđe…
ljuskavo voće: lešnici, orasi, kestenje…
divlje voće: dud, trnjina…
južno voće: ananas, avokado, banane, mandarine, pomorandže, kivi, papaja, nar…

Pri izboru voća trebalo bi voditi računa o tome da nije crvljivo i da mu je ljuska i meso bez smeđih mrlja i drugih nedostataka. Budući da je izuzetno osetljivo, voće treba zaštiti od udaraca i pritisaka. Takođe, treba ga čuvati na suvom i hladnom mestu.

Voće se jede ne samo sveže, već se u kuhinji upotrebljava u različite svrhe. Pošto nauka o ishrani stalno upozorava da je voće koje smo pojeli pre obroka mnogo vrednije od onoga koje pojedemo za desert, predjela od sirovog voća polako dobijaju posebno značenje.

Recimo da pojedete dva parčeta hleba, a zatim parče voća. Komad voća je spreman proći ravno kroz želudac u creva, ali ga hleb sprečava u tome.
U međuvremenu, celi obrok se raspadne i fermentira i pretvara u kiselinu. Beznačajna količina voća dolazi u kontakt sa hranom u želudcu, pospešuje probavu i sokove, pa se cela masa takve hrane počinje kvariti.