Kategorija: Vitamini

Vitamini (na latinskom vita = život) predstavljaju bilo koju kompleksnu organsku supstancu koja se prirodno nalazi u biljnom i životinjskom svetu i esencijalna je u malim količinama za metaboličke procese. Čovek u dovoljnoj količini ne može da sintetiše ni jedan vitamin, a pojedine uopšte ne može da sintetiše, tako da se moraju unositi sa hranom. Današnji način proizvodnje i prerade hrane, uz industrijsku zagađenost sredine i stresogeni način života koji vodimo, uslovljavaju potrebu za dodatnim količinama vitamina.

U ljudskom telu kao koenzimi u mnogim enzimskim sistemima javljaju se metali i vitamini (ili supstance nastale od vitamina, npr. tiamindifosfat koji nastaje u reakciji između tiamina i fosforne kiseline). Molekula alkoholdehidrogenaze, koja u jetri katalizira oksidaciju alkohola u acetat, sadrži dva atoma cinka. Cisteaminoksidaza sadrži atome: gvožđa, bakra i cinka. Nikotinamid, jedan oblik vit B3, čini delove dvaju važnih koenzima: difosfopiridinnukleotida i trifosfopiridinnukleotida. Ovi se koenzimi javljaju u više od dvesta enzimskih sistema. Svi ostali vitamini izuzev vit C takođe služe kao koenzimi.

Jedni su topivi u mastima (A, D, E, F i K) i deponuju se u čovečijem organizmu. Drugi su topivi u vodi i deponuju se u minimalnim količinama. Sve vitamine i oligoelemente treba uzimati uz hranu ili posle jela, više puta dnevno jer se na taj način znatno povećava stepen apsorpcije. A, D, E, F i K vitamine treba uzimati uz masnu hranu. U slučaju manjka jednog vitamina svi drugi se teže koriste. Prilikom davanja jedne specifične kombinacije vitamina, za jednu određenu bolest, uvek treba dati i jedan multivitaminski preparat. Svi se izlučuju sa mokraćom izuzev vitamina A, D i E, koji se uglavnom izlučuju sa fecesom. Kako se vitamini topivi u vodi izlučuju četiri časa nakon uzimanja da bi se u toku dana obezbedilo kontinuirano dejstvo vitamini se u poslednje vreme proizvode u obliku mikrogranula, iz kojih se postepeno oslobađaju.