Kalcijum

Hrana

Kalcijum u ishrani: mleko (1g na 1/4 litra), mlečni proizvodi, sir, jogurt, lisnato zeleno povrće, kelj, voćni sokovi (jagode), riblja krljušt, koštano brašno, dolomit, badem, jetra, šećerni sirupi

– najviše kalcijuma, u biljkama, nalazi se u lišću;
– kalcijum čini 2% telesne težine;

– od ukupne količine samo se 1% nalazi rastvoren u telesnim tečnostima. U plazmi: 33% čine nedifuzibilni kompleksi, sa proteinima;

12% difuzibilan, ali nedisocijativno kompleksiran sa anjonima (citratima, bikarbonatima i fosfatima);

55% čini jonizovani kalcijum.

Ukoliko se pH krvi pomeri ka kiseloj strani količina jonizovanog kalcijuma se povećava, a jonizacija se smanjuje kod alkaloze;

– soli kalcijuma se u kiseloj želudačnoj sredini pretvaraju u topive soli;

– paratiroidni hormon povećava kalcijum u serumu, a kalcitonin smanjuje. Na regulaciju nivoa kalcijuma u serumu utiče i vitamin D, a naročito njegova aktivna forma 1,25- dihidroksiholekalciferol.

Nivo kalcijuma u serumu sa druge strane (feed back) utiče na produkciju 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Ukoliko je nivo kalcijuma u serumu normalan ili povišen sinteza 1,25- (OH)2- D3 je inhibirana, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima je stimulisana. Nije sigurno, ali izgleda da je identično i sa sintezom 25- hidroksiholekalciferola u jetri.

U hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji sinteza 1,25- (OH)2- D3 je inhibirana. Razvija se rezistencija na vitamin D. Kalcijum u serumu pada, a parathormon počinje pojačano da se sintetiše.

U slučaju manjka vitamina D organizam ne može da koristi kalcijum;

– kalcijum je u metabolizmu osim sa vitaminom D usko povezan i sa vitaminom K i to pre svega u građi i funkciji određenih proteina: a) osteokalcin u kosti (za mineralizaciju); b) proteini u krvi (za zgrušavanje); c) u placenti (manjak vitamina K dovodi do skeletnih deformacija beba); d) u bubrezima (u slučaju manjka vitamina K dolazi do manjka kalcijuma u čitavom organizmu).

Nakon delovanja vitamina K na prekursor protrombina, vezuje se kalcijum i dovodi do stvaranja protrombina.

Vitamin K je neophodan za reapsorpciju kalcijuma na nivou bubrežnih tubula. Hipovitaminoza K je jedan od mogućih uzročnika hipokalcemije;

– kalcijum (sa fosforom i vitaminom D) učestvuje u mineralizaciji kostiju i zuba. Kosti predstavljaju rezervoar kalcijuma;

– u regulaciji prometa kalcijuma učestvuje i kalmodulin (belančevina) čije delovanje inače koče fluofenazin i hlorpromazin;

– vanadijum aktivno učestvuje sa: kalcijumom, fosforom i vitaminom D u mineralizaciji;

– preko bubrega se izlučuje;

– magnezijum je neophodan za normalnu funkciju kalcijuma (i vitamin C);

– magnezijum omogućava da kalcijum u urinu ostane u rastvorenom stanju;

– fluor zadržava kalcijum u kostima i zubima, ne dozvoljavajući njegovo taloženje u mekim tkivima (koži, vezivu, mišićima, krvnim sudovima). Uz to smanjuje gubitak kalcijuma mokraćom;

– kalcijum jon je esencijalan za mnoge enzime;

– kalcijum jon je antagonista jona kalijuma;

– pomaže metabolizam gvožđa u organizmu;

– ima antihistaminska svojstva, a ne inhibira ni jedan prostaglandin;

– smanjuje količnu eksudata;

– nivo kalcijuma u serumu je u korelaciji sa nivoom albumina u serumu. Za svaki gram manjka albumina kalcijum se smanjuje za 0,8 – 1 mg;

– glomerularnom filtracijom izlučeni kalcijum se reapsorbira u količini od 80 – 90%. Stolicom se eliminiše glavni deo 60 – 90% unetog kalcijuma. Vrlo male količine se izlučuju i putem žlezda slinovnica i znojnica;

– kalcijum (i hrom) u serumu padaju ukoliko je šećer visok;

– učestvuje u regulaciji električnog potencijala ćelijske membrane, odnosno utiče na permeabilnost ćelijske membrane. Uloga kalcijuma u ovom smislu izrazito se manifestuje na neuromišićnom spoju (sinapsi). Ima centralnu ulogu u mišićnoj kontrakciji;

Srčanom mišiću ulazak kalcijuma preko sporih kanala u intracelularni prostor povećava snagu (kontraktilnost) miokarda. Kalcijum istovremeno povećava i nadražljivost srčanog mišića te može dovesti do ventrikularnih ekstrasistola, jačih poremećaja ritma kao i zastoja srca u sistoli (ove promene su izrazitije u prisustvu preparata digitalisa). Usled niskih koncentracija kalcijuma smanjuje se kontraktilnost srčanog mišića, uz produženje QT intervala na EKG- u;

– kalcijum uz vitamin C, magnezijum i mangan neutrališe spermaglutinaciju, a broj i pokretljivost spermatozoida se povećavaju;

– kod hondrokalcinoze (pseudogihta- nivo mokraćne kiseline u serumu je normalan) kalcijum se u predelu velikih zglobova taloži u obliku kalcijum- pirofosfata;

– amorfne i kristalne inkluzije kalcijuma mogu se naći u mitohondrijama kod: hipervit. D, hipomagnezijemije, hiperparatireoidizma, hipoksijskih oštećenja i trovanja CCl4;

– smanjuje propustljivost krvnih sudova;

– pod normalnim uslovima leukociti (bela krvna zrnca), eritrociti i trombociti se međusobno i od endotela

krvnih sudova odbijaju jer svi imaju negativno površinsko naelektrisanje. U toku zapaljenja ova prirodna uzajamna odbojnost se gubi, što je verovatno rezultat uključivanja jona kalcijuma između površine endotela i leukocita na čijoj površini postoje ugljenohidratne grupe.

Putem neutralizacije elektronegativnog naboja kalcijum vrlo efikasno podstiče fagocitozu;

– više vitamina C može da veže kalcijum i izbaci ga urinom. U tom slučaju doza iznosi 400 – 600 mg/d kalcijuma;

– refraktarna hipokalcijemija sa hipokalijemijom uzrokovana je sa hipomagnezijemijom;

– helati za kalcijum dovode do stvaranja megamitohondrija;

– neophodan je za apsorpciju vitamina B12 zajedno sa unutrašnjim faktorom;

– kod oslabljene apsorpcije masti oslabljena je i apsorpcija kalcijuma. Osim kod malapsorpcije i hronične renalne insuficijencije važniji uzroci manjka kalcijuma su: hipoparatireoidizma, medularni karcinom tiroidne žlezde i hiperfosfatemija;

– uzrci hiperkalcijemije:

a) povećan unos kalcijuma: “milk- alkali sindrom”, eksces vitamina D ili A;

b) endokrini poremećaji: primarni ili sekundarni hiperparatireoidizam, akromegalija, adrenalna insuficijencija;

c) tumori: neki;

d) razni drugi uzroci: familijarna hipokalciurička hiperkalcemija, sarkoidoza, hipofosfatazija, imobilizacija, Paget- ova bolest, diuretici i komplikacija transplantacije bubrega;

– kalcijum može da umanji dejstvo tetraciklina;

– resorpcija u crevima je nepotpuna i zavisna je od: pH (ukoliko je veći od 7 stvaraju se netopivi fosfati i karbonati kalcijuma), prisustva masnih kiselina (stvaraju netopive kalcijumove sapune), odnosa kalcijuma i fosfora u hrani (optimalno je Ca : P = 1 : 1) i potreba organizma za kalcijumom (kod manjka resorpcija se povećava);

– apsorpciju pomažu: vitamin A, C, D, F, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonična kiselina, laktoza, proteini (visok unos), neomycin, cycloserin, phenolphthalein, a apsorpciju odmažu: manjak hlorovodonične kiseline, stres, manjak magnezijuma, manjak vitamina D, heksafosforna kiselina (fitati; zrnevlje žitarica), oksalati (oksalna kiselina: čokolada, spanać itd.), phenytoin i primidon. Diuretici mogu povećati izlučivanje kalcijuma. Do manjka dolazi i kod primene: aminoglikozidnih antibiotika i mitramicina;

Preporučene doze

od 2 meseca do 4 god. – 0,8 gr/d

4 god. i stariji – 1,0 gr/d

trudnice i doilje – 1,3 gr/d

– ukoliko se daje u kombinaciji sa magnezijumom odnos treba da bude 2 : 1 u korist kalcijuma;

– limunska kiselina (acidum citricum) utiče povoljno na efekte kalcijuma;

Klinika

hipokalcemija – mišićni grčevi, tetanija, konvulzije, otežano disanje, curenje iz nosa, lupanje srca, diplopija, abdominalni bolovi i učestalo mokrenje. Moguća je katarakta, kao i kalcifikacija bazalnih ganglija u mozgu (hipoparatireoidizam).

Spazmofilija – kod dece usled manjka kalcijuma dolazi do razdražljivosti centralnog nervnog sistema.

Terapija: kalcijum i vitamin D (isto i kod hipoparatireoidizma). Nadoknada kalcijuma kod hipoalbuminemije nije potrebna;

– “bolovi rastenja” kod dece;

– u terapiji osteoporoze;

– kod lako kvarljivih zuba;