Kamilica, majka isceljenja: Najstariji lek narodne medicine čini čuda

KAMILICA (Matricaria chamomilla)


Ova lekovita biljka poznata je i pod imenima titrica i žabnjak. Raste na njivama, na glinovitom zemljištu, šumskim livadama, obroncima i na žitnim i kukuruznim poljima te u krompirištu, detelini i tamo gde se gaji repa. Zbog obilatog korišćenja veštačkih đubriva ova naša dragocena lekovita biljka sve je ugroženija. Naročito puno je ima posle zime u kojoj je bilo mnogo snega i u proleće bogato padavinama i vlagom. Za razliku od divlje kamilice, osnova cveta je šuplja a miris, koji potiče od eteričnog ulja, vrlo prijatan. Detaljnije opisivanje ove poznate biljke nije potrebno. Cvetne glavice je najbolje skupljati od maja do avgusta, i to na podnevnom suncu. Kamilica je lek za sve, naročito kada je reč o maloj deci. U svakom slučaju detetu bi čaj od kamilice trebalo davati presvega kada ono ima grčeve ili bolove u stomaku. Pomaže i kod nadutosti, kod proliva i osipa na koži, zatim kod oboljenja želuca i u slučajevima kada je on pun sluzi zbog katara, zatim kod poremećaja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboljenja materice i jajnika, kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zubobolje i bolnih rana.
Čaj od kamilice izaziva znojenje, deluje smirujuće, od njega popušta grč, a osim toga deluje dezinfekciono i sprečava upale svih vrsta, posebno upale sluzokože. Spolja se upotrebljava za obloge i ispiranje kod zapaljenja očiju, upale vežnjače, kod osipa koji vlaže i svrbe, zatim za ispiranje usne šupljine kod zubobolje i za ispiranje rana. Kada ste nervozni, svaki put popijte čaj od kamilice; smirićete se pre nego što bi nerviranje i bes mogli da naškode vašem srcu. Preporučljivo je i da se jastuče napunjeno osušenom kamilicom kao topli oblog drži na bolnim mestima. Kupka od kamilice i umivanje kože čajem od kamilice deluju umirujuće. Imaju izvanredan uticaj na ceo nervni sistem. Posle teških bolesti ili stanja iscrpljenosti ubrzo ćete se ponovo osećati bolje i osetićete unutrašnji mir. Nikako nemojte zaboraviti kamilicu kada je reč o nezi lepote. Jednom nedeljno operite lice čajem od kamilice i videćete kako će vam koža lica sinuti i dobiti zdravu boju. Ekstrakt od kamilice dobar je i za pranje kose, naročito svetle. Od nje će kosa postati mirisna i sjajna.

Kamilica olakšava i pražnjenje creva i na taj način indirektno leči hemoroide, koji mogu da se leče i spolja, upotrebom masti od iste biljke. Ona se upotrebljava i za lečenje rana. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboljšanju kada je reč o kijavici i upali sinusa. Posle ovakvog tretmana morate ostati na toplom. Ulje od kamilice upotrebljavalo se još u antička vremena – utrljavalo se kod neuralgija i reumatizma zglobova. Kod starih Egipćana kamilica se zbog ublažavaujućeg dejstva na groznicu i snižavanja temperature smatrala cvetom boga Sunca.


NAČINI UPOTREBE KAMILICE

Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika se popari sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Dodatak vodi za kupanje: za kupanje u kadi uzeti dve pune pregršti, a za pranje lica i kose
po jednu punu šaku cveta od kamilice, pa prokuvati i ostaviti da malo odstoji.

Oblozi: četvrt litre vrelog mleka prelije se preko jedne pune velike kašike kamilice, ostavi da malo odstoji, procedi i upotrebljava za pravljenje toplog obloga.

Inhalacija: puna velika kašika kamilice popari se litrom ključale vode. Para se udiše ispod peškira.

Jastuče sa kamilicom: platnenu vrećicu napuniti osušenim cvetom kamilice i zašiti je. Jastuče dobro ugrejati u suvom tiganju i staviti na bolno mesto.

Ulje od kamilice: jednu bočicu do grlića rastresito napuniti svežim cvetom kamiliceubranim na suncu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem. Ulje treba da prekrije kamilicu. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu 14 dana. Ulje čuvati u frižideru!

Mast od kamilice: 250 g svinjske masti zagrejati kao za pečenje pa joj dodati punu pregršt svežeg cveta kamilice. Kada se zapeni, promešati, poklopiti i sve ostaviti preko noći u toploj prostoriji. Sledećeg dana masu lako ugrejati i proceditikroz gazu. Iskustvo pokazuje da je najbolje postupiti ovako: nad posudu sa  “kljunom” okačiti sito čije je dno pokriveno komadom gaze i iscediti masu.
Mešati je sve dok ne bude jednolična a potom njome puniti čiste staklenke ili keramičke tegle.