Lekovita biljka Veronika – blagotvorna za kožu, krv, jetru

RAZGON, VERONIKA* (Veronica officinalis)

…”Gospod nam je dao milost i osobenost, blago onome koji ih obilato koristi.”  Kada su Rimljani svojevremeno osvojili zemlju koju su naseljavali Germani, preko domaćeg  stanovništva upoznali su veroniku, lekovitu biljku koju su Germani iznad svega cenili.
I Rimljani su se uverili u njenu veliku lekovitost. Kada su nekom poznaniku ili prijatelju želeli da naprave poseban kompliment, rekli bi mu da poseduje toliko dobrih osobina kao visoko cenjen
razgon. Čaj od razgona pomaže kod visokog holesterola.

Veronika, koja je u narodu poznata i kao razgon, čestoslavica, vetrovalj, bela boća i zmijin kuruz, voli suvo zemljište i raste u šumama na mestima gde je drveće posečeno, pored živica i plotova, ispod žbunova, u jarku, pored puta i na ivicama šuma. Stabljika joj je obrasla dlačicama i raste poleglo pri tlu, a listovi su sitni i nazubljeni po ivicama, srebrnog odsjaja te prelaze u uspravne svetloplave do ljubičaste cvetne klasove. Listovi lako otpadaju na dodir, pa se otud biljka i zove razgon.
Razgon cveta od maja do avgusta, a skupljaju se cvasti. Najdelotvornije su biljke koje rastu na rubovima šuma i pod hrastovima. Lekovita biljka, koja nam je ostala još iz vremena naših čukundedova, omiljeni je dodatak čajevima za pročišćavanje krvi i zajedno sa svežim vrhovima koprive leči hronični ekcem.
Veronika se svesrdno preporučuje kod dosadnog staračkog svraba. Slabe i osetljive osobe dobro je podnose kao sredstvo za želudac jer je blagog dejstva, a potpomaže i varenje. Njome se takođe otklanja katar želuca i leči poremećaj rada creva.

Švajcarski paroh Kincle ovaj čaj za smirenje preporučuje ljudima koji mnogo umno rade. Oni čaj treba da piju pre spavanja. Pamćenje će se poboljšati i nestaće nesvestice. Veronika pomešana sa korenom celera otklanja slabost živaca i depresiju, a izuzetno povoljno deluje i kod žutice, peska u mokraći i kod bolova zglobova koji se javljaju kao posledica reume i gihta.
Kod žutice i oboljenja jetre i slezine preporučujem sledeću čajnu mešavinu: 50 g korena maslačka, 25 g cvetova vodopije (cikorije), 25 g lazarkinje i 50 g razgona (veronike). Ove biljke
dobro pomešati. Na četvrt litre vode uzeti punu malu kašiku i tokom dana piti, gutljaj po gutljaj, po dve šolje nezaslađenog čaja.
Od razgona, kada je u cvatu, može da se napravi i sveži sok koji se preporučuje kod hroničnih kožnih oboljenja, pre svega ekcema (recept vidi kod načine upotrebe). Dnevno se uzme dva do
tri puta po jedna puna mala kašika. Razgon, koji se u starim knjigama o lekovitom bilju slavi kao vidarska (ranarska) biljka, preporučujemo kod zapaljenih i teško lečivih rana naročito u blizini cevanice. Rane se najpre ispiraju čajem; kasnije se preko noći na ranu stavljaju oblozi natopljeni sveže poparenim razgonom te se noga umota tako da bude utopljena.
Oboleli od gihta i reume trebalo bi da pokušaju lečenje delotvornom tinkturom od razgona (vidi odeljak Načini upotrebe). Ona se spolja koristi za utrljavanje, a pije se po 15 kapi dnevno sa malo vode ili čaja.
Svake godine izvesni period obavezno pijte čaj od sveže ubranog razgona. On ne samo da smanjuje zakrečenost krvnih sudova nego ih i štiti od nje, a telo usled svoje moći da pročišćava krv
ponovo čini gipkim. Prihvatite ovaj savet!

NAČINI UPOTREBE RAZGONA

Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika prelije se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Sveži sok: cvasti se operu i neosušene iscede u sokovniku. Male boce napune se sokom i čuvaju u frižideru.

Tinktura: dve pune pregršti isitnjene biljke u cvatu potopiti u rakiju od žita jačine 38-40% i 14 dana ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote.

Čajna mešavina: 1 puna mala kašika prelije se vrelom vodom i ostavi da odstoji kratko vreme.