Lekovita biljka zečja soca, kisela detelina kao narodni lek

ZEČJA SOCA , KISELA DETELINA (Oxalis acetosella)

U narodu je zvana i žuta detelina, zečji kiseljak i zečja detelina. Zečja socai kisela detelina su najčešći nazivi. Svojim svetlozelenim listovima i nežnim belim cvetovima kao tepih pokriva tlo naših listopadnih i četinarskih šuma. Sam pogled na nju je prijatan.
Zečju socu ne treba sušiti, ona se upotrebljava sveža. Otklanja smetnje koje izaziva želudačna kiselina i lakše poremećaje jetre i varenja. Kod ovih tegoba, čaj treba da se pije rashlađen, dve šolje dnevno. Žutica, upala bubrega, osip na koži i gliste leče se navedenom količinom čaja, koji se pije topao.

U narodnoj medicini, sveži sok od zečje soce preporučuje se u početnom stadijumu raka želuca i kod unutrašnjih i spoljnih kanceroznih rana i tumora. Sok cediti u sokovniku. Svakoga sata treba piti tri do četiri kapi rastvorene u vodi ili u čaju od lekovite biljke. Sveže isceđenim sokom zečje soce mažu se i spoljni kancerogeni tumori i rane.
Kod bolesti drhtanja (Parkinsonove bolesti) pije se tri do pet kapi svežeg soka u poparenom čaju od hajdučke trave, a spolja se utrljava u kičmu. Kapi se moraju rastvoriti i tačno dozirati kako kod raka želuca, tumora i rana, tako i kod Parkinsonove bolesti.


NAČINI UPOTREBE ZEČJE SOCE

Čaj: 1 velika kašika svežih listova popari se sa pola litre vode. Treba da odstoji kratko vreme.
Sveži sok: oprane listove iscediti u sokovniku