Timijan, livadski – Majkina dušica lekovita biljka pročišćava osjetljive unutrašnje delove organizma

T I M I J A N, livadski (Thymus serpyllum)

Livadski timijan biljka je, između ostalog, poznata i po nazivima majkina ili majčina dušica, popovac, materka i tamjanika. Raste na sunčanim brežuljcima i padinama, na posnim rubovima šuma i, često, na malim livadskim mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, te se zato dobro drži na kamenitim površinama i planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobađa mnogo toplote.
Iz ljubičastih cvetnih jastučića se na podnevnoj žezi, pod uticajem sunčevih zraka, širi miris eteričnih ulja koji mami insekte i pčele. Uvek su me ovi divni cvetovi privlačili svojim jedinstvenim mirisom; moja naklonost i ljubav pripada im još od moga detinjstva.

Timijan je iz zemalja Sredozemlja stigao kod nas u 11. veku. Nekada gajene vrste, koje su ponovo postale divlje, danas se mogu u našim baštama naći kao baštenski timijan (Thymus vulgaris).
On je, nasuprot livadskom timijanu, visok do 50 cm. Dejstvo im je isto. Ova lekovita biljka je bila opštepoznata još u antička vremena. U predanju piše: “Timijan je, pre svega, ljut i jak. On podstiče izlučivanje mokraće i menstruacije, te ubrzava spontani pobačaj i izlaženje deteta iz materice pri normalnom porođaju.Čaj od ove biljke pročišćava osetljive unutrašnje delove organizma.”
Majčina dušica, kamilica i hajdučka trava, ubrane na suncu i osušene, koriste se za punjenje jastučića koji se koriste kao oblozi. Istovremeno uzimanje čaja od mešavine ovih biljaka ublažiće neuralgične bolove lica. Ako je uz bolove prisutan i grč, upotrebljava se jastuče napunjeno osušenom prečicom.
Majčina dušica se skuplja u vreme cvetanja, od juna do avgusta; najdelotvornija je kada se bere na podnevnom suncu. Od njenih cvetova može da se napravi ulje ili sirup. U prvom slučaju, boca
se do grlića napuni cvetovima i prelije uljem, te ostavi da odstoji deset dana;ulje sa timijanom se upotrebljava kod paralize, moždanog udara, multiple skleroze, atrofije mišića, reume i uganuća.

Timijan se kako za spoljnu, tako i za unutrašnju upotrebu preporučuje kod grčeva u želucu i u materici, kao i kod menstrualnih bolova. Tokom dana treba piti dve šolje čaja. Kada je reč o
grčevima, na bolno mesto se stavlja jastuče napunjeno osušenim cvetovima i stabljikama timijana ubranog na podnevnom suncu. Ono se pre spavanja ugreje u šerpi i stavi na stomak ili
na prepone. Upotreba ovihjastučića preporučuje se i kod oteklina, nagnječenja i kod hroničnog reumatizma.

U jednakim delovima pomešan sa bokvicom, timijan je dokazani lek protiv oboljenja disajnih puteva, prekomerne sluzi u bronhijama i bronhijalne astme, pa čak i protiv velikog kašlja.
U šolju vrele vode treba staviti krišku limuna i jednu malu kašiku navedene čajne mešavine. Posle pola minuta, čaj procediti i piti što topliji, u gutljajima. Priprema se svež, četiri do
pet puta dnevno; ako postoji opasnost od upale pluća, ovaj čaj treba piti svakoga sata, u gutljajima, i njegovo dejstvo neće izostati. Srećom, kod mnogih majki timijan nije pao u zaborav. Međutim,
pri tom one često zaboravljaju da napici, ako ih daju direktno iz frižidera, mogu kod dece da izazovu hronični bronhitis koji kasnije može da se razvije u emfizem pluća praćen jakim
gušenjem.
Tinktura od timijana (vidi načine upotrebe) služi za utrljavanje u udove jer ih jača kod slabo razvijene dece. Nju treba da koriste i oboleli od multiple skleroze. Mnoge porodice bi bile pošteđene patnji da su bolesno dete blagovremeno lečile majčinom dušicom, bilo čajem, bilo kupkama. Mnogoj nervoznoj i nemirnoj deci su kupke od majčine dušice vratile zdrav san. I nervno prenadraženi i depresivni ljudi za kratko vreme su ozdravili od kupki s timijanom.
Ne treba prevideti da majčina dušica može da se upotrebi i protiv alkoholizma. Jednom litrom ključale vode popari se puna šaka timijana. Sud se poklopi i ostavi tako dva minuta.
Čaj se uspe u termos-bocu i alkoholičaru se svakih četvrt sata daje po jedna velika kašika. Doći će do osećaja mučnine, povraćanja, jakog proliva, nagona za mokrenjem i do znojenja, a uz to će se
javiti veliki apetit i jaka žeđ. Kod povratka alkoholu, što je u početku neminovno a kasnije sve ređe, ponoviti kuru.
Majčinu dušicu bih preporučili i kod epileptičnih napada. Dnevno treba piti dve šolje čaja ne samo pri napadu nego tokom cele godine, u kurama od dve do tri nedelje i s pauzama od po deset dana.Divan je i izdašan sirup od timijana. Pije se pri prehladi, pre obroka.


NAČINI UPOTREBE TIMIJANA

Čaj: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre upravo provrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Kupka: za potpunu kupku potrebno je 200 gtimijana.

Tinktura od timijana: na podnevnom suncu ubranim cvastima rastresito napuniti jednu bocu do grlića, preliti rakijom od žita ili od voća, jačine 38-40%, i ostaviti na suncu 14 dana.

Ulje od timijana: na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude viši za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela.

Jastuče: biljke staviti u jastuče i zašiti otvor.

Sirup od timijana: cvetove i stabljike ubrane na suncu ovlaženim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljke i nerafinisanog šećera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje. Pri ceđenju šećerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tečnost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suvišna voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previše redak ni previše gust. Da bi se postigla odgovarajuća gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.