Uskolisna bokvica, žilovlak lekovita biljka kao narodni lek

USKOLISNA BOKVICA (Plantago lanceolata)

Iz velikog broja naših lekovitih biljaka kao sledeću izdvajam jednu koja je u pradavna vremena, kako se čini, bila rasprostranjena isto kao i danas, a uz to je uživala izuzetno dobar glas. Poslednji slog njenog naziva na staronemačkom, kao i na starom srpskom jeziku, izveden je od latinskog “geh”= kralj. Tako je uskolisna bokvica (poznata i kao žilovlak, trputac, vučac i popova lozica, prim. prev.) bila gospodar puteva i od prastarih vremena rasla na dobrobit čovečanstva. I danas je kao nekada. Zlo prolazi zemljom i nama je potrebna lekovita biljka kakva je, u svim starim knjigama o lekovitom bilju, vrlo cenjena bokvica, da bismo se suprotstavili ovom zlu. Njana rođaka, širokolisna bokvica (Rlantago major) po svemu je ista, a isto se i upotrebljava. Obe rastu na svim livadskim stazama i ledinama, u jarku i u vlažnim parlozima. Praktično ih ima u celom svetu.

Bokvica se prvenstveno upotrebljava protiv oboljenja disajnih organa, naročito kod jakog katara, kašlja, velikog kašlja, kod plućne astme, pa i kod tuberkuloze pluća. Upotrebljava se cela bokvica, bilo koje vrste, zajedno sakorenom, zeljem, cvetom i semenom. Kao nijedna druga biljka, ona čisti krv, pluća i želudac i zato je dobra za one koji imaju malo krvi (ili im je ona loša), slaba pluća i slabe bubrege, bled izgled, osip, hrapavu kožu i lišajeve, ili koji kašlju i pate od promuklosti i koji ostaju mršavi kao koze čak i kada bi ih neko stavio u maslac. Ona slabunjavoj deci, koja u razvoju zaostaju uprkos dobroj ishrani, pomaže da stanu na noge.” Ovaj čaj se preporučuje i kod oboljenja jetre i bešike. S veličanstvenim dejstvom se kod bronhitisa, plućne i bronhijalne astme upotrebljava čaj koji se priprema na sledeći način: hladna voda u koju je dodata puna mala kašika žutog šećera i kriška limuna (ako je prskan, onda bez kore) zagreva se dok ne provri i pusti da baci četiri do pet ključeva, skloni sa vatre i tek tada se u nju stavi puna mala kašika čajne mešavine. Neka odstoji pola minuta. U teškim slučajevima čaj pripremati svež četiri do pet puta u toku dana. Piti ga u gutljajima, topao koliko god bolesnik može da podnese. Kako se u starim knjigama o lekovitom bilju može pročitati, seme bokvice pomaže protiv stvaranja kamenaca ako se dnevno uzima po osam grama. Uz to se pije i čaj od bokvice. Sirup od ove biljke čisti krv od svih nečistoća i patogenih klica. Treba ga upotrebiti kao pravu kuru tako što se dnevno pre svakog obroka uzme po jedna velika kašika (kod dece mala kašika) sirupa.
Obloge od svežeg lišća relaksiraju i hlade noge nakon dugog i napornog pešačenja.

Kod uboda insekata može da se koristi i obloga od sveže isceđenog soka iz lišća.

Zahvaljujući alantoinu, materiji koja stimuliše rast i obnovu ćelija, bokvica se upotrebljava za lečenje stomačnih, disajnih i kožnih oboljenja. Veoma je korisna kod obnove unutrašnje sluzokože.

Ne preporučuje se dugotrajna i preterana upotreba ove biljke jer može da dovede do zgrušavanja krvi i tromboze.

Bokvice sadrže tanine, pektine, gorke materije, minerale, vitamine, naročito vitamin C, alantoin, fitoncide, limunsku kiselinu.

Sveži listovi, smrvljeni među prstima i pomešani sa malo soli, stavljeni na vrat,leče gušavost. Ako se cipele postave listovima bokvice, nestaće plikovi izazvani hodanjem. Prolazi svaka izraslina, makar bila i kancerogena, ako se leči svežim izmrvljenim listovima bokvice. Oni pomažu i kod zloćudnih oboljenja žlezda. U takvim slučajevima je dobro potopiti sveži majoran u maslinovo ulje (u hitnim slučajevima može da posluži i osušeni majoran). Majoran se stavi u bocu, prelije uljem i 10 dana ostavi na toplom mestu. Obolele žlezde se namažu dobijenim uljem, preko njega se stavi smrvljeni list bokvice i poveže pamučnom tkaninom. Za kratko vreme doći će do poboljšanja.


NAČINI UPOTREBE BOKVICE

Čaj: jednu punu malu kašiku listova popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme.

Čajna mešavina: jednu punu malu kašiku mešavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa četvrt litre vode (vidite određeno mesto u tekstu).

Oblog od listova: oprani sveži listovi uskolisne ili širrkolisne bokvice se na dasci izgnječe oklagijom tako da se od njih dobije kaša koja se potom upotrebljavaza oblaganje.

Sirup, prvi način: dve pune pregršti opranih listova bokvice samleti u mašini za mlevenje mesa. U dobijenu kašu dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog šećera i 250 g pčelinjeg meda. Stalno mešajući, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu tečnost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Ove treba čuvati u frižideru.

Sirup, drugi način: u teglu za zimnicu naizmenično stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog šećera. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledećeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i šećera koje treba stavljati sve dok ima mesta. Na zaštićenom mestu u bašti iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili četiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku pričvrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobađa, šećer i listovi će se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaračima. Ako ne možete da sprovedete ovaj način dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva

Sveži sok od lišća bokvice

Sveže isceđen sok, kada se uzimaju 2-3 supene kašike tokom dana, leči od katara dušnika, disajnih puteva i creva, žgaravice, hronične upale sluzokože debelog creva i želuca, smanjuje kiselost.

Sok se priprema od svežih listova koje je potrebno dobro oprati i prosušiti. Listove treba samleti i iz njih iscediti sok. Tako dobijeni sok se pomeša sa medom u odnosu 1:2. Meša se drvenom ili plastičnom kašikom i čuva u frižideru. Ovaj sok se uzima 3 puta tokom dana: ujutro, popodne i uveče. Ne konzumirati ga na prazan želudac.

Ovu terapiju koristiti najviše 30 dana. Uz ovaj sok dobro je piti i čaj od kantariona i slatkog korena.

Sirup od bokvice

Zima je vreme prehlada, kašlja, virusnih infekcija. Za ublažavanje simptoma i lečenje može se koristiti sirup pripremljen od svežih listova bokvice i smeđeg šećera. Ovaj sirup je odličan lek protiv bolesti grla i pluća.

Sirup se priprema u staklenoj posudi u koju se naizmenično slažu sveži listovi, koje smo prethodno izgnječili i smeđi šećer. Staviti 3 cm izgnječenog lišća, dobro ga sabiti i posuti smeđim šećerom da ga bude 1 cm iznad lišća. Nastaviti ovako slagati bokvicu i šećer do vrha posude. Ostaviti preko noći da se slegne i sutra dopuniti posudu na isti način. Posudu dobro zatvoriti i ostaviti na mračno mesto sa stalnom temperaturom. Najbolje bi bilo posudu zakopati u zemlju. Nakon 3 meseca sirup je spreman za upotrebu. Potrebno ga je procediti. Postoji i verzija soka po kojoj se sadržaj posude nakon 3 meseca prokuva i tek posle toga koristi.

Bokvica u ljudskoj ishrani

Ova mala, neugledna biljka je od davnina korišćena u ljudskoj ishrani, kao salata, u varivima, supama, od njenog lišća se priprema pire. Odlično se slaže sa lišćem maslačka, bundevom i palentom.

Uskolisna bokvica pomaže kod odvikavanja od pušenja, smanjuje želju za duvanom i odlično detoksikuje pluća i čitav organizam.

Bokvica se koristi u lečenju raznih kožnih oboljenja, lišajeva, akni, bubuljica, mitisera. Tretiranjem lica svežim sokom od bokvice smanjuju se iritacije, crvenila i upale kože, čiste se pore, itd.